Korišćenjem prirodnih sastojaka dozvoljavamo svojoj koži da se vrati u ravnotežu, a nastavkom korišćenja, postaje sve "zdravija" i ‘’čistija’’.
Kozmetički proizvodi su deo naše svakodnevne rutine, ali malo nas obraća pažnju na sastojke koji se kriju u našim omiljenim kremama, šamponima i losionima. Da bismo bolje razumeli koje su opasnosti prisutne u komercijalnoj kozmetici, zamolili smo domaći kozmetički brend HerbaLab, koji čine 3 doktora hemije, da nam odgovore na pitanja i od njih dobijemo stručni uvid u značaj i ulogu prirodnih sastojaka u kozmetici. Evo šta smo saznali.
Kako prepoznati štetne sastojke u kozmetici?
Koji štetni sastojci se najčešće nalaze u kozmetičkim preparatima i kako vi uspevate da ih izbegavate?
Najčešći sastojci koje mi pokušavamo (i uspevamo) da izbegnemo su parabeni, silikoni, sulfati, formaldehid, ftalati, triklosan, naftni derivati, kao i sintetičke boje i mirisi. Za većinu sastojaka postoji adekvatna prirodnija zamena, koja će možda skratiti rok trajanja, ili će biti potrebna veća količina proizvoda ili više vremena da pokažu svoju efikasnost (nije obavezno), ali je svakako ‘’bezbednija’’ opcija.
Šta su najveće prednosti i mane sasvim prirodnih sastojaka u kozmetici?
Smatramo da je najveća prednost što korišćenjem prirodnih sastojaka dozvoljavamo svojoj koži da se vrati u ravnotežu, a nastavkom korišćenja, postaje sve "zdravija" i ‘’čistija’’. Mana može da bude visok sadržaj biljnih komponenti, kao i korišćenje etarskih ulja u formulacijama, koji nose rizik od alergijskih reakcija, ali pre svake upotrebe novog proizvoda, može se uraditi brzi test na unutrašnjem delu podlaktice. Takođe, neki proizvodi mogu izazvati čišćenje kože koje se javlja nakon prelaska na prirodnu kozmetiku, ali to je kratkotrajan proces.
Koje štetne sastojke bi kupci trebalo da izbegavaju po svaku cenu?
To bi bili parabeni, ftalati, formaldehid, triklosan, sulfati, mineralna ulja, određeni UV filteri i konzervansi itd., većina su endokrini disruptori, a neki i potencijalni kancerogeni. Naravno, trebalo bi voditi računa i o koncentracijama, da li je sastojak na vrhu ili dnu liste sastojaka, ali svakako, ako je moguće, većinu izbegavati.
Prirodna kozmetika za sunčanje
Zašto su neki sastojci koje pronalazimo u komercijalnim kozmetičkim proizvodima za sunčanje štetni po zdravlje?
Pored svih nabrojanih štetnih sastojaka, proizvodi za zaštitu od sunca sadrže i UV filtere (najčešće hemijske), kao što su oksibenzon, oktinoksat, avobenzon… i koji takođe mogu biti endokrini disruptori. Takođe, trebalo bi izbegavati i nano-oblike UV filtera.
Da li postoje prirodne alternative komercijalnim proizvodima za sunčanje i na koji način takvi proizvodi deluju?
Ukoliko se bira između hemijskih i mineralnih filtera, mineralni bi bili bezbednija opcija. Oni koji se najčešće koriste su cink oksid i titanijum dioksid. Oni praktično reflektuju UV zrake, a ne apsorbuju ih kao hemijski filteri, a opet, pružaju dovoljnu zaštitu. Može se desiti da ostavljaju beli trag, ali sada postoje i formulacije koje su usavršene da se to ne dešava ili da bude manje vidljiv.
Dakle...
Važno je da budemo svesni onoga što stavljamo na našu kožu. Čitanje etiketa, informisanje o sastojcima i izbor prirodnih alternativa mogu značajno doprineti očuvanju našeg zdravlja. Uvek dajte prednost prirodnoj kozmetici za lice, telo i kosu koja ne sadrži štetne hemikalije i pružite svojoj koži najbolje što priroda može da ponudi.
Preduzimanje potrebnih mera predostrožnosti je dvostruko važno sada, jer je leto u punom jeku i svi odlaze na odmore. Nemojte nas pogrešno shvatiti, i mi volimo da se sunčamo, ali je ključno da dvaput proverite sastojke u proizvodima za sunčanje koje koristite i da budete sigurni da nisu štetni po vaše telo.
Koristeći prirodnu kozmetiku, ne samo da brinemo o svom zdravlju, već podržavamo održive prakse koje manje štete našoj planeti. Važno je da kozmetički brendovi nastave da istražuju i uvode prirodne i sigurne sastojke, kako bi nam pružili proizvode koji su efikasni i bezbedni. Zajedno možemo stvoriti tržište koje vrednuje zdravlje i dobrobit svih nas.